Naučena bespomoćnost: (p)ostaću debela

Pre nekoliko meseci sam naletela na jedan tekst o psihološkom terminu naučena bespomoćnost i opisu fenomena, koji me je duboko zamislio.

Naučena bespomoćnost je pasivno ponašanje ljudskog ili životinjskog uma, u kojem ono prihvata, bez otpora i pokušaja da nešto promeni, situaciju u kojoj se nalazi.

Ovo stanje je utvrđeno eksperimentom na psima još pre 50-tak godina. Naučnici su izlagali pse elektrošokovima kad god bi oni pokušali da urade nešto, tako da su psi ubrzo odustali od bilo kakvog pokušaja da se pokrenu, čak i da uzmu hranu. Kada su elektroškovi prestali, psi su nastavili da se ponašaju isto: bespomoćno i bez daljih pokušaja.

Ovi eksperimenti su potvrđeni i sa ribicama u akvarijumu: na pola akvarijuma su stavili providno staklo, u koje su ribice udarale svaki put kada bi htele da priđu nečemu s druge strane, tako da su ubrzo, čak i kad je staklo sklonjeno, one prestale da pokušavaju.

I ljude uče bespomoćnosti

Jedan eksperiment sa decom, ovo će vas jako zanimati i mnogi ćete prepoznati te situacije iz škole ili kuće, ako ste imali tu nesreću da ste uzgajani na taj način, pokazao je i da ljudi mogu da se nauče bespomočnosti i da naprosto odustaju da u nečemu uspeju. U jednoj učionici, podelili su random đake na grupu A i B. Grupa A je dobijala jako lake i rešive matematičke zadatke, grupa B nerešive. Nakon veoma kratkog vremena, kako su svaki put pogrešili ili nisu mogli da nađu ispravno rešenje, đaci iz grupe B su prestali da pokušavaju! Čak i kada su dobili jednostavne zadatke nakon toga! Naprosto, više nisu pokušavali da ih reše! Dok su đaci iz grupe A prštali od samopouzdanja!

Kakve sve to veze sada ima sa telesnom težinom?

Recimo, da već dugo imate višak kilograma i da ste pokušali bezbroj različitih dijeta, načina i saveta, da ih se rešite. I da nijedna nije uspela, ili je delimično uspela pa ste se ponovo vratili na staro, i još i dobili nove kilograme.

Da li je nekome od vas poznato to?

I taj osećaj bespomoćnosti.

Pa više ni ne pokušavate.

Jer vi to ne možete.

Druge ste videli da mogu, ali vi ne.

Ako se slažete sa gornjim, vi ste najverovatnije naučili da budete bespomoćni! Kapirate?

Vi prestajete da ulažete napor u ostvarenje svojih ciljeva, čak prestajete i da sebi postavljate taj cilj. Jer ste do sada uvek bili neuspešni i u tome, i svaki neuspeh je samo dokazivao to da vi to ni ne možete postići.

Osećate se ljuto, tužno, nesigurno, nemate poverenja u sebe. Osećate se potpuno bespomoćno. Naučili ste se tom osećanju.

To je jedna greška u razmišljanju zbog koje više ništa nećete ni pokušati. Recimo to, da smršate.

Možda je problem neuspelih dijeta u glavi?

Ne bih zalazila duboko u polje stručnosti koju nemam, ozbiljna je tema i ne zaslužuje moj amaterizam. Želela sam samo da vam čačnem malo taj jedan prostor u mozgu, da osvetlim jedan problem koji ste možda imali a sa kojim sam se toliko puta sretala u vašim pismima i pitanjima i znam da ljudi koji dugo imaju prekomernu težinu, nose u sebi i veliki osećaj neuspeha i nemoći.

Možda vaš neuspešni pokušaji da smršate, vaše yo-yo težine, vaš očaj i dizanje ruku od ideja o mršavljenju jeste deo ovog stanja?

Psiholozi kažu takođe, da se čovek može naučiti i optimizmu, jednako kako se može naučiti bespomoćnosti. Reč je o promenama načina razmišljanja o sebi i svetu oko sebe.

Sve više verujem da se problem prekomerne težine bolje rešava kod psihologa, nego kod nutricioniste.

Ste nekada razmišljali o tome?