Danas je #worldobesityday: budite odgovorni prema sebi

Ključne činjenice

• Gojaznost se u svetu gotovo utrostručila od 1975. godine.
• Većina svetske populacije živi u zemljama gde prekomerna težina i gojaznost ubijaju više ljudi nego druge bolesti.
• 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinu ili je gojazno.
• U Srbiji 39 odsto odraslih ima prekomernu težinu, a 13% od njih je gojazno.
• Svako četvrto dete u Srbiji je sa prekomernom težinom, a od toga 6,9% smatra se gojaznim.

Šta je gojaznost a šta prekomerna težina

Prekomerna težina i gojaznost definišu se kao nenormalno ili prekomerno nagomilavanje masti koje mogu narušiti zdravlje. Da li neko ima “samo” prekomernu težinu ili je gojazan, pokazaće njegov indeks telesne mase (BMI),  koji se obično koristi za klasifikaciju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih.

BMI u rasponu od 25 do 30 spada u prekomernu težinu, ako je iznad 30 ili viši, spada u gojazni opseg (vidi dole).

Šta uzrokuje gojaznost i prekomernu težinu?

Osnovni uzrok gojaznosti i prekomerne težine je energetska neravnoteža između potrošenih i unesenih kalorija. Prostije, kada se jede više nego što se potroši, i, obično se jede visokokalorijska hrana koja sadrži visok nivo masti i šećera. (U ovo ne treba uračunati bolesti koje uzrokuju i koje za posledicu imaju gojaznost.)

Globalno i potpuno uprošćeno gledano, dogodilo se da je u okolnostima urbanizacije povećana ponuda hrane koja je visokoklaorijska (takva hrana je i dostupnija i jeftinija), a da su se uslovi za život promenili (manje se radi fizički, više se kreće automobilima).

Te opšte promene u prehrambenim i fizičkim aktivnostima su rezultat promena u životnoj sredini i društvu, a povezane su sa nedostatkom podržavajuće politike u sektorima kao što su zdravstvo, obrazovanje, marketing…

Koje su zajedničke zdravstvene posledice prekomerne težine i gojaznosti?

Gojaznost je glavni faktor rizika za nezarazne bolesti, kao što su:

• kardiovaskularne bolesti (uglavnom srčane bolesti i moždani udar), koje su bile vodeći uzrok smrti u 2012. godini;
• dijabetes;
• poremećaji mišićno-koštanog sistema (posebno osteoartritis – degenerativno oboljenje zglobova koji se teško onesposobljava);
• neke vrste raka (uključujući endometrija, dojke, jajnike, prostatu, jetru, žučni mehur, bubrege i debelo crevo).

Rizik za ove nezarazne bolesti raste, s povećanjem BMI. Dečja gojaznost povezana je sa većom šansom za gojaznost u odraslom dobu, kao i preranu smrt i invalidnost. Ali pored povećanih budućih rizika, gojazna deca imaju poteškoće sa disanjem, povećan rizik od preloma, hipertenzije, rane markere kardiovaskularnih bolesti, otpornost na insulin i psihološke probleme.

Kako se prekomerna težina i gojaznost mogu smanjiti?

Prekomerna težina i gojaznost, kao i s njima povezane nezarazne bolesti, u velikoj meri se mogu sprečiti. Potrebno je okruženje koje je podržavajuće i koje podstiče izbor zdravije hrane i redovnu fizičku aktivnost čineči ih najlakšim izborom (izbor koji je fizički najdostupniji i cenovno dostupan i pristupačniji). Na taj način bi društva aktivno radila na sprečavanju ove nezarazne bolesti modernog doba.

Na individualnom nivou

Individualno, svako za sebe može učiniti nešto:

• ograničiti unos energije iz ukupnih masti i šećera;
• povećati konzumaciju voća i povrća, kao i mahunarki, integralnih žitarica i orašastih plodova;
• baviti se redovnom fizičkom aktivnošću (60 minuta dnevno za decu i 150 minuta nedeljno za odrasle).

Na nivou država i društava

Na društvenom nivou je važno podržati pojedince u pridržavanju gore navedenih preporuka, stalnom primenom politika koje omogućuju i pormovišu redovne fizičke aktivnosti i zdraviji izbor ishrane, pristupačne i lako dostupne svima, posebno najsiromašnijim.

Primer takve politike je dodatni porez na pića i hranu dodatno zaslađenu šećerom.

Prehrambena industrija može igrati značajnu ulogu u promociji zdrave ishrane:

• smanjenjem sadržaja masti, šećera i soli u prerađenoj hrani;
• osiguravanjem da su zdravi i hranljivi izbori dostupni i pristupačni svim potrošačima;
• ograničavanjem stavljanja hrane sa visokim sadržajem šećera, soli i masti, posebno one hrane namenjene deci i tinejdžerima.

Ne treba zaboraviti ni na marketing i promociju hrane koja je prepuna šećerima i mastima, i reklame koje u terminimaDruštva mogu raditi na promociji vežbanja, uvođenjem

Proverite svoj BMI

Da biste izračunali BMI, pogledajte, recimo, ovaj kalkulator.

• Ako je vaš indeks BMI manji od 18,5, to spada u pothranjenost.
• Ako je vaš BMI 18,5 do <25, to spada u opseg normalnog.
• Ako vam je BMI 25,0 do <30, to spada u raspon prekomerne težine.
• Ako je BMI iznad 30.0 ili viši, spada u gojazni opseg.

Gojaznost se često deli na kategorije:

• Klasa 1: BMI od 30 do <35
• Klasa 2: BMI od 35 do <40
• Klasa 3: BMI od 40 ili više. Gojaznost klase 3 ponekad se kategoriše kao „ekstremna“, „teška“ ili “morbidna” gojaznost.