I ode Ed, ode i lovac, i ja nastavim da petljam s mislima tamo gde sam stala, ali bezuspešno. Kolikogod da mislim na blagodet jednog mirnog sunčanog belog jutra i dišem duboko svoje ledene kocke, čak ugledah i najminijaturnijeg Sneška Belića u snegu — jako voolim takve dokaze da planeti ima žvota — nekako mi nevaljala misao stalno nasrće na sliku kako nikad, ali nikad policija nije zastala u rano popodne da rastera maloletnike dok uz igralište sa decom koja su ukras parkova a parkovi pluća grada, vošte gajbe piva, ili zaviju po džoint i pevaju patriotske pesme.