Da je onog jutra neko iz banaka kojima je stalo do imidža među korisnicima bio u Boru bio u društvu, kada je na jutarnjoj kafici zasedao trust informatičkih mozgova, mislim da bi imao šta da čuje.

A vi mi se sad slobodno slatko smejte što sam ispala magarac sa svojom bankom Societe Generale Srbija, glede home-bankinga.

I dobijem konačno pristupne parametre, debil nisam, elektronsko bankarstvo mi nije nepoznato, ovaj softver (to li je) mi se učini veoma handy. Dam jedan nalog, interni, sa dinarskog na devizni račun. Ups, nalog je naišao na grešku i ne može se realizovati (ovu poruku gledam danima, svaki put kad se ulogujem, neće valjda tu da stoji do penzije, pa pročitala sam je već jednom, majku mu).

Sutradan, opa, pokušam da napravim još jedan interni nalog i da platim jedan mali eksterni nalog ;). Nalog je poslat na izvršenje. Juhu. U istoriji naloga odjednom vidim i da prvi interni nalogčić stoji zajedno sa nova dva u statusu “poslato na izvršenje”. Prolaze dani, a moji nalozi i dalje poslati negde na izvršenje. Imam utisak da putuju preko Kamčatke i Kuala Lumpura, da će napraviti puš-pauzu u Kinšasi i da će onda možda, nakon užine na Santoriniju, stići iz mog stana do DDOR-a Novi Sad. Valjda neću ostariti do tada.